; )

Nikada nisam voleo one velike biblioteke gde se naslovi naruchuju na nevidzeno, pomochu ispisanog kartona, pa ih onda penju liftom iz magacina. Da bih znao hoche li mi se dopasti neka knjiga, moram pre svega da je opipam, prelistam, osetim njenu tezhinu na dlanu... Vech po koricama, u stanju sam da razlikujem naduvane velichine od pravih pisaca - ne, pogreshno ste me razumeli - ne mislim da korice treba da vrishte, ali sam prilichno siguran da dosadan sadrzhaj ima neku hipnotichku moch - on naprosto zrachi dosadom: u stanju je da iznutra posivi i najvedriji omot.